Emocije nisu bauk

Home/Uncategorized/Emocije nisu bauk

Emocije nisu bauk

Užasna treća godina. Trinejdžeri. Neustrašivi četvorogodišnjaci. Ovo su godine koje su obeležene tantrumima i slomovima – suptilni podsetnici da mala deca još nisu naučila kako da izađu na kraj sa svojim emocijama. Postoje dve opcije:

1. da sačekamo da deca jednostavno prerastu ove faze

2. da radimo na razvoju emocionalne pismenosti

Druga opcija, naravno, može trenutno rešiti problem i imaće dugoročne prednosti. Kada deca nauče kako da sama prepoznaju problem, onda će bez muke samostalno i da ga reše.

Sve je više istraživanja koja govore u prilog navedenom. Sudeći po mnogobrojnim studijama, deca predškolskog uzrasta koja učestvuju u programima socijalno-emocionalnih veština izražavaju manje agresije i anksioznosti i snalažljiviji su u rešavanju problema. Dok ovakav ishod može da napravi mirnije okruženje u vrtiću i predškolskom, prednosti traju mnogo duže: studije su potvrdile da ovakva deca bolje prolaze na fakultetu i opšte mentalno zdravlje im je na zavidnom nivou. Drugim rečima, kada deca uče kako da sama sebe smire, kada koriste reči da izraze svoja osećanja i tretiraju druge sa ljubaznošću, oni polažu zalog za sopstveni uspeh i zdravlje u budućnosti.

Iako bez formalnog obrazovanja u ovom polju, roditelji, kao prvi edukatori u ranom detinjstvu, mogu znatno uticati na dečiju emotivnu inteligenciju.

Šta roditelji i učitelji mogu da urade?

1. Nazovite stvari pravim imenom

Reflektivno slušanje zapravo čini polovinu efektivnog savetovanja. Terapeuti slušaju pacijente, a zatim ponavljaju ono što su čuli ne bi li ojačali pacijentovo samorazumevanje. Deca između 3 i 5 godina ne mogu rečima da izraze sve što osećaju, ali roditelji i učitelji mogu da „slušaju“ njihovo ponašanje – bilo to vikanje, guranje, plakanje ili povlačenje u sebe – da ih ponovo prikažu detetu (reflektuju) i pomognu im da imenuju ono što osećaju. To može zvučati ovako:

„Ti si besan. Mlađi brat ti je pocepao crtež i ti si jednostavno BESAN.“

„Tužan si. Baka je otišla, a ti to nisi želeo. Tako si tužan..“

„Srećan si! Dobio si veliki balon i skakućeš zato što si srećan!“

Kako deca sazrevaju, ove strategije mogu se koristiti radu uvođenja postepenog prelaza koji će izgraditi njihov emocionalni rečnik. „Zvučiš frustrirano. Tvoj toranj je pao, a tako si se trudio da ga izgradiš. Verujem da si se razočarao.“ ili, „ Izgledaš zatečeno. Grmljavina je bila jaka i to te je iznenadilo.“

2. Objasnite detetu da su sve emocije važne

Ne bi valjalo da emocije predstavljamo kao dobre ili loše. Cilj jeste dete koje neće preterano reagovati na svaku (za nas) sitnicu, ali, ako dete nauči da su neke emocije loše, onda će ih potiskivati. Kako izbeći ovu zamku? Tako što ćemo pomoći detetu da shvati da se svako povremeno može osetiti ljutim, tužnim ili uplašenim. Kako to izgleda u praksi?

Kada se dete smiri, bilo bi dobro da ponovo prođemo i kratko sumiramo ono što se desilo, uključujući i to kako se dete oseća. Potom ga podsetimo da svako, uključujući i vas, može nekad tako da se oseća. Npr: „Kada je baka otišla jutros, ti si bio jako tužan. Šutirao si krevet i plakao. Hteo si da baka ostane i da se igra sa tobom. Svako se tako oseća ponekad. I ja sam bila tužna kada je baka otišla takođe. Volim da razgovaram sa njom i da vas posmatram kada ti čita knjige. Tužno je kada ljudi odu. Hoćeš li da je pozovemo sutra telefonom ili da nacrtamo nešto za nju?

Upozorenje: Ne iznenadite se ako dete želi da čuje priču „Naljutio sam se na toga i toga“ stotinu puta, ali takvo ponavljanje ima svojih prednosti. Podsećanjem na događaj koji je bio okidač negativnih emocija u prošlosti iz sadašnje mirne perspektive, vi i dete možete da ga koristite kao referencu kada se u budućnosti nađete u sličnoj situaciji.

3. Napravite vašu „emocionalnu strategiju“ i ne posustajte

U nekom trenutku, skoro svako shvati da korišćenje fizičkog tantruma nije mudar izbor, ali to ne znači da se ne osetimo frustrirano kada kasnimo negde ili smo zaglavljeni u redu. Ne možemo uvek kontrolisati to kako se osećamo, ali možemo kontrolisati način na koji izražavamo svoje emocije.

Možemo pomoći deci da razviju način na koji će se boriti sa stresom: ako se dete bori tako što se ponaša agresivno, trebalo bi mu pomoći da verbalizuje oba: šta može i šta nikako ne bi smelo da radi. Npr. „ Imam prava da budem ljut, ali ne smem da udaram brata, ali mogu da udarim stopalom o pod ili da bacim jastuk.“ Valjalo bi takođe i obrazovati vezu između raspoloženja, zdrave ishrane, boravka napolju i spavanja: „Ponekad, kada se osetim frustrirano, pojedem nešto, a potom odremam i onda mi bude bolje.“

4. Upotrebite slike u „emocionalnom podučavanju“

Istraživanja ukazuju da čitanje fikcije pospešuje empatiju. Kada su u pitanju manja deca, slikovnice nude dodatno oruđe za učenje emocionalne pismenosti: illustracije služe da prikažu vizuelno kontekstne putokaze. Kada se veseli, strašni ili frustrirajući momenat pojavi u priči, napravite pauzu od čitanja i analizirajte slike: „Pogledaj je. Kako misliš da se oseća sada?“ Ispitujte izraze lica pojedinih karaktera, njihovo držanje, ono što rade. Istu ovu tehniku možete koristiti kada zajedno gledate televiziju.

5. Vežbajte svesnu pažnju (mindfulness)

Savremeni učitelji su usvojili tehnike svesne pažnje (mindfulness-a) iz Budizma. Ključni princip mindfulness-a jeste smirivanje tela i uma i obraćanje pažnje na senzacije koje nas okružuju – zvuke, mirise i prizore. Vežbajte da sedite mirno sa svojim detetom ili učenicima 60 sekundi, a potom podelite međusobno ono što ste videli i čuli. Izađite u „slušajuće šetnje“ kroz park ili kraj u kome živite. Pre odlaska na spavanje – ili na kraju školskog dana – podelite male momente koje su vas učinili srećnim.

Na kraju, emocionalna pismenost je fundamentalna jednako kao i učenje azbuke. Psiholog Danijel Golman tvrdi: „Ako ne rukujete svojim emocionalnim sposobnostima, ako niste samosvesni, ako ne umete da izađete na kraj sa stresnim emocijama, ako niste sposobni za empatiju i nemate efektivne veze, onda, bez obzira koliko ste pametni, nećete dogurati jako daleko.“

By | 2017-09-11T10:57:12+00:00 mart 13th, 2017|Uncategorized @sr|0 Comments

About the Author:

Leave A Comment